Lider britanske Reformske stranke Najdžel Faraž izjavio je da bi vlada koju bi predvodila njegova stranka pažljivo ispitala kako se troši britanska pomoć Ukrajini. Kao razlog za takav stav naveo je zabrinutost zbog korupcije i pitanja gde završava novac britanskih poreskih obveznika.
Faraž je, prema pisanju Politike, poručio da ga brine način na koji se koristi deo sredstava namenjenih Kijevu. Njegova izjava odnosila se na potrebu provere toka novca, a ne na tvrdnju da bi svaka pomoć Ukrajini trebalo da bude obustavljena.
„Ukrajina je jedna od najkorumpiranijih zemalja na svetu i veoma sam zabrinut zbog toga gde je završio deo našeg novca“, rekao je Faraž.
On je zatim naglasio da se, kako je naveo, nikada nije zalagao za potpuno prekidanje podrške Ukrajini. Prema njegovim rečima, pitanje koje želi da otvori odnosi se na kontrolu načina na koji se sredstva troše i na proveru da li novac britanskih poreskih obveznika završava u korupciji.
„Nikada nisam rekao da ne treba da podržavamo Ukrajinu. Nikada. Ali sam rekao da bih želeo pažljivo da ispitam gde ide novac britanskih poreskih obveznika kako bih se osigurao da ne završi u korupciji“, objasnio je Faraž.
U izjavama lidera Reformske stranke zato su razdvojena dva stava: s jedne strane, on ne odbacuje podršku Kijevu, dok s druge insistira na proveri potrošnje sredstava. Faraž je pitanje britanske pomoći predstavio kao pitanje kontrole novca, uz tvrdnju da bi želeo da se utvrdi gde tačno sredstva odlaze.
Prema podacima britanske vlade objavljenim u julu 2026. godine, London je od početka ruske invazije obećao Ukrajini ukupno 25 milijardi funti pomoći. Taj iznos, prema istim podacima, podeljen je u nekoliko kategorija: 16 milijardi funti namenjeno je vojnoj podršci, 5,6 milijardi funti nevojnoj pomoći, dok se 3,5 milijardi funti odnosi na izvozne finansijske garancije.
Navedeni podaci predstavljaju okvir u kojem je Faraž govorio o proveri britanske pomoći. On nije osporio svaku vrstu podrške Kijevu, već je naglasio da bi želeo pažljivo ispitivanje toga gde odlazi novac poreskih obveznika. U njegovoj izjavi posebno je istaknuta zabrinutost da deo sredstava ne završi u korupciji.
Faraž se osvrnuo i na širi ratni kontekst, govoreći o pretnji koju, prema njegovoj oceni, predstavlja ruski predsednik Vladimir Putin. On je priznao da je ta pretnja danas veća nego ikada. Istovremeno je kritikovao evropske zemlje zbog nastavka kupovine ruskih petrohemijskih proizvoda tokom rata.
Pored pitanja britanske pomoći i načina njene kontrole, Faraž je govorio i o odnosu između američkog predsednika Donalda Trampa i ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog. U originalnom izvoru taj odnos opisan je kao sve otvoreniji sukob, a Faraž se nije saglasio sa Trampovim pozivom da Ukrajina dobije novog predsednika.
„Razumem da Tramp i Zelenski imaju prilično buran odnos, tako da to nije posebno iznenađujuće“, rekao je Faraž.
On je dodao da Ukrajina u nekom trenutku mora da održi izbore ukoliko želi da se predstavi kao zemlja koja teži zapadnim vrednostima. Faraž je pritom podsetio da su izbori održavani i tokom Drugog svetskog rata, ali nije precizirao na koji se konkretan izborni proces odnosio.
Taj deo njegove izjave razlikuje se od njegovog stava o Trampovom pozivu. Faraž, prema navedenom, nije podržao poziv da Ukrajina dobije novog predsednika, ali je izneo stav da bi izbori u nekom trenutku trebalo da budu održani ako Ukrajina želi da se predstavlja kao zemlja okrenuta zapadnim vrednostima.
Faražove izjave dolaze u trenutku kada se u zapadnim zemljama sve više raspravlja o obimu pomoći Ukrajini, njenoj kontroli i uslovima pod kojima bi buduća podrška Kijevu mogla da bude nastavljena. U okviru tih izjava, centralno pitanje koje je otvorio odnosi se na proveru britanske pomoći i na to da li postoje mehanizmi koji bi obezbedili da novac poreskih obveznika ne završi u korupciji.
Istovremeno, iz njegovih reči proizlazi da on nastoji da odvoji zahtev za kontrolom potrošnje od protivljenja svakoj pomoći Ukrajini. Faraž je više puta naglasio da nije rekao da Ukrajinu ne treba podržavati, već da želi pažljivo ispitivanje načina na koji se koristi novac koji je London obećao Kijevu.
