Nosilac liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija” Aleksandar Vučić izjavio je, gostujući na televiziji RT Balkan, da ne isključuje mogućnost da ruska strana, ukoliko se odnosi Moskve i Vašingtona budu razvijali u pozitivnom smeru, razgovara i sa Amerikancima o prodaji Naftne industrije Srbije. U opširnom intervjuu govorio je i o američkim sankcijama NIS-u, odnosima velikih sila, ratu u Ukrajini, protestima u Francuskoj i Srbiji, odnosima Beograda i Moskve, evropskom putu Srbije i predstojećim izborima.
Govoreći o američkim sankcijama NIS-u i mogućim rešenjima za tu kompaniju, Vučić je ocenio da trenutno nije izvesno da će Vašington odustati od sankcija, ali da takvu mogućnost ne treba potpuno isključiti. „Ne mislim da je u ovom trenutku rešenje da odustanu od sankcija NIS-u, ali ne bih isključio ni to kao rešenje. To nema veze sa nama, nego sa Amerikancima i Rusima”, rekao je Vučić.
On je naveo da veruje da je ruska strana već postigla dogovor sa mađarskom kompanijom MOL o važnim pitanjima, ali da bi, u zavisnosti od razvoja odnosa Moskve i Vašingtona, moglo da dođe i do drugačijeg ishoda. „Mislim da su Rusi postigli dogovor sa MOL-om oko važnih stvari, ali ne bih isključio potencijalne razgovore i sa Amerikancima, ukoliko im bude sve išlo dobro, čak ni da prodaju Amerikancima”, istakao je Vučić.
Komentarišući politiku američkog predsednika Donalda Trampa prema Rusiji, Vučić je ocenio da Vašington pokušava da ostvari širi strateški cilj od pojedinačnih dogovora. Prema njegovim rečima, Tramp nastoji da postepeno približi Rusiju Sjedinjenim Američkim Državama i istovremeno oslabi njene veze sa Kinom. „Što se tiče Trampa, radi pametnu stvar za Ameriku. Pokušava da na pametan način pomalo odvaja Rusiju od Kine i da je približava SAD. A ako bude pravio sukobe sa Rusijom, uradiće suprotno”, rekao je Vučić.
Vučić je rekao da je sa predstavnicima američke administracije razgovarao gotovo tri sata, navodeći da je sastanak održan u petak uveče. Prema njegovim rečima, iz američkih strateških dokumenata može se zaključiti da Vašington Kinu posmatra kao jedinog stvarnog globalnog takmaca. Preneo je i ocenu svojih američkih sagovornika da Kina u pojedinim tehnološkim oblastima zaostaje za SAD oko šest meseci, ali da je i takvu razliku teško nadoknaditi, jer obe zemlje neprestano napreduju. Govoreći o Evropi, rekao je da mu je, na pitanje koliko Evropljani zaostaju u toj trci, odgovoreno da je reč o sedam do osam godina.
U delu razgovora o Ukrajini, Vučić je naveo da američka administracija, prema njegovim informacijama, vodi diplomatske aktivnosti kroz tri kanala: tim Vitkofa i Kušnera, predstavnike obaveštajnih službi i tim koji predvodi Marko Rubio. „Sva tri tima rade na rešavanju ukrajinskog problema. Na kraju moraju da sinhronizuju sve to, što znači da su se tome ozbiljno posvetili”, rekao je. Ocenio je da brz mirovni dogovor nije realan dok na terenu postoji približna ravnoteža snaga i dodao da se nada mogućem pomaku za pet-šest meseci.
Vučić je govorio i o značaju medijskog pluralizma, rekavši da je ponosan što u Srbiji, kako je naveo, postoji mogućnost da se čuju različiti pogledi na međunarodna dešavanja. „Ljudi su me dočekali bolje i sa više gostoprimstva nego što sam očekivao, a ja sam ponosan na to što kod nas postoji sloboda izbora, što možete da čujete i vidite stvari iz različitih uglova”, rekao je o gostovanju na RT Balkan.
Jedan od centralnih delova intervjua odnosio se na političku situaciju u Francuskoj. Vučić je rekao da ga dešavanja u toj zemlji „veoma bune”, i da ih posmatra iz ugla čoveka koji je godinama dobijao obaveštajne i kontraobaveštajne podatke. Prema njegovoj oceni, predsednik Emanuel Makron nije glavna meta protesta, već je reč o širem procesu. Posebno je izdvojio reakcije Žordana Bardele i Marin le Pen, za koje je rekao da su se usprotivili protestima, umesto da pokušaju da iz njih izvuku političku korist.
Vučić je zatim povukao paralelu između dešavanja u Francuskoj i protesta u Srbiji, tvrdeći da se mogu prepoznati slični obrasci. Za proteste u Srbiji rekao je da su, prema njegovoj tvrdnji, imali cilj da smene „jednog neposlušnog čoveka”, dok je za Francusku ocenio da je reč o „dubinskom rušenju jedne evropske sile”. Govoreći o protestima posle pada nadstrešnice u Novom Sadu, naveo je da je već 7. decembra zaključio da iza njih stoji ono što je nazvao „obojenom revolucijom”. Izneo je i tvrdnje o finansiranju organizatora i pojedinih učesnika protesta, uključujući navod da je jedan zbor dobio 1.580.000 evra kroz 700–800 uplata. Za ove tvrdnje u iznetom delu intervjua nisu predstavljeni dokumenti o uplatama niti drugi dokazi o poreklu i raspodeli novca.
Govoreći o odnosima Srbije i Rusije, Vučić je naglasio da se u spoljnoj politici rukovodi, kako je rekao, srpskim interesima. „Ja sam neko ko je racionalan, pragmatičan i gledam srpske interese”, rekao je. Podsetio je na primedbe da je Rusija 1992. godine podržala sankcije Saveznoj Republici Jugoslaviji, ali je istakao da Srbija nije uvela sankcije Rusiji. Dodao je da je zadovoljan što „ljudi u Kremlju vrlo dobro razumeju težinu pozicije Srbije”.
Vučić je otkrio i detalje jednočasovnog razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, za koji je rekao da je vođen dan pre nego što je podneo ostavku. Prema njegovim rečima, Putina je obavestio da će podneti ostavku i da će se kandidovati za drugu funkciju, uz napomenu da može da pobedi ili izgubi. Kako je naveo, Putin ga je pitao ne o izbornim šansama, već o tome šta će biti sa zemljom i da li ima poverenje u one koji će naslediti funkcije u periodu od mesec, dva ili tri. Vučić je rekao da je računao da su ljudi koji će biti vršioci dužnosti i drugi na odgovornim funkcijama lojalni državi.
On je dodao da je u jednom ranijem razgovoru Putinu rekao da „nijedna sankcija protiv Rusije neće biti uvedena” pre nego što ga pozove telefonom. Govorio je i o ličnim susretima sa ruskim predsednikom, uključujući tvrdnju da ga je Putin ugostio u svojoj kući i da je primio ikonu koju mu je doneo mimo zvaničnog protokola.
Kada je reč o Evropskoj uniji, Vučić je rekao da Srbija treba da nastavi evropski put, iako ne očekuje brzo članstvo. „Ja znam da nas vi nećete primiti u Evropu skoro. Za mene je mnogo važnije da mi imamo jedinstveno tržište sa Evropskom unijom, da imamo slobodan protok ljudi, robe, kapitala i usluga”, rekao je. Prema njegovim rečima, EU sada i za pristup jedinstvenom tržištu postavlja uslov potpunog usklađivanja sa spoljnom politikom Unije, što on tumači kao zahtev za uvođenje sankcija Rusiji. Govoreći o pregovorima, naveo je da Srbiji već pet godina nije otvoren nijedan novi klaster, iako je, prema njegovoj oceni, ispunila tražene uslove, uključujući pitanja oko REM-a i biračkog spiska.
Vučić je istakao i da je Srbija pod pritiskom zbog vojne neutralnosti. „Mi se nalazimo u Evropi. Mi smo pod ogromnim pritiskom zbog činjenice da smo jedina zemlja koja nije u NATO savezu. Jedina zemlja koja je vojno neutralna, suštinski”, rekao je. Dodao je da Srbija mora da vodi računa o svojoj odbrani, da je doktrina promenjena, ali i da Beograd ne može da „otvori sve sukobe ovoga sveta”.
U delu o predstojećim parlamentarnim izborima 25. oktobra, Vučić je rekao da za njega pobeda znači apsolutnu većinu, a da bi bio zadovoljan rezultatom većim od 50 odsto važećih glasova, odnosno sa oko 130 do 140 mandata. Procenu rezultata takozvane studentske liste izneo je kao između 36 i 40 odsto glasova. Takođe je tvrdio da bi predstavnici te liste, ako bi došli na vlast, već narednog dana uveli sankcije Rusiji, i izneo više političkih ocena o kandidatima i njihovim vezama sa pojedinim akterima iz nevladinog sektora i opozicije.
Govoreći o izbornom danu, Vučić je rekao da očekuje „razne trikove” i tenzije, ali da veruje da će sve biti mirno. „Ne plašim se nemira. I ako ih bude, biće brzo okončani”, poručio je, dodajući da bi najviše voleo da ne bude potrebe ni za kakvom intervencijom nadležnih organa. Naveo je i da nema ništa protiv toga da predstavnici studentske liste imaju kontrolore na svim biračkim mestima.
Na kraju intervjua, Vučić je rekao da Srbiju vidi kao ekonomski snažnu i stabilnu zemlju i da se nada da će takva ostati. Govoreći o međunarodnim prilikama, upozorio je da očekuje promene u globalnim odnosima i izrazio strah od mogućnosti velikog sukoba. Na pitanje da li će Srbija uspeti da ga izbegne, odgovorio je: „Daću sve od sebe da to izbegnemo!”
