Bugarska je zatražila tehničku pomoć Evropske unije i NATO-a u nastavku istrage napada dronovima na dva trgovačka broda u njenoj isključivoj ekonomskoj zoni u Crnom moru, saopštila je vlada u Sofiji. Zahtev je upućen nakon što je u napadu jedan brod potonuo, dok je drugi oštećen, a poreklo dronova još nije utvrđeno.
Prema informacijama koje je saopštila bugarska vlada, premijer Rumen Radev uputio je pisma predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti, predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i generalnom sekretaru NATO-a Marku Ruteu. U tim pismima Radev je naglasio potrebu za podrškom saveznika i pozvao da se pitanje razmotri kao prioritet zbog hitnosti istrage.
Bugarska je, pored pomoći Evropske unije i NATO-a, zatražila i pomoć Evropske agencije za pomorsku bezbednost. Kao razlog za taj zahtev navedeno je da, uprkos dosadašnjim naporima, nisu pronađeni ostaci dronova koji bi mogli da pomognu u utvrđivanju njihovog porekla. Upravo je poreklo dronova jedna od činjenica koje u ovom trenutku nisu razjašnjene.
Cilj tražene tehničke pomoći jeste ispitivanje svih raspoloživih materijalnih dokaza, satelitskih podataka i drugih informacija prikupljenih tokom istrage. Bugarske vlasti očekuju da takva analiza doprinese razjašnjavanju okolnosti napada, porekla dronova i odgovornosti za incident.
Radev je poručio da Bugarska odlučno osuđuje napade na trgovačko brodarstvo i civilne pomorce. Prema saopštenju vlade u Sofiji, on je istakao da je Bugarska rešena da utvrdi ko je odgovoran za napade. Nakon utvrđivanja odgovornosti, Sofija namerava da preduzme sve raspoložive diplomatske i pravne mere u skladu sa međunarodnim pravom.
Dva trgovačka broda napadnuta su 6. oktobra u bugarskoj isključivoj ekonomskoj zoni u Crnom moru. Jedan brod je potonuo, dok je drugi oštećen. Svih 18 članova posade oštećenog broda je spaseno, navedeno je u informacijama koje su saopštile bugarske vlasti.
Bugarske vlasti su ranije saopštile da se napad dogodio izvan teritorijalnih voda zemlje. Radev je ocenio da nema osnova za aktiviranje članova 4 i 5 Severnoatlantskog ugovora. U izvoru nije navedeno da je poreklo dronova utvrđeno, već da istraga treba da razjasni okolnosti napada i odgovornost za njega.
Zahtev Sofije obuhvata više institucija i nivoa podrške. Evropskom savetu, Evropskoj komisiji i NATO-u Radev se obratio pismima, dok je pomoć zatražena i od Evropske agencije za pomorsku bezbednost. U fokusu tražene podrške nisu političke ocene incidenta, već tehnička pomoć u ispitivanju materijalnih dokaza, satelitskih podataka i drugih informacija prikupljenih tokom istrage.
U dosadašnjem toku istrage, prema navodima bugarske vlade, nije pronađen materijalni trag u vidu ostataka dronova koji bi pomogao da se utvrdi njihovo poreklo. Zbog toga se od međunarodnih i evropskih institucija traži podrška u analizi postojećih podataka i dokaza koji su već prikupljeni.
Poznate činjenice o samom incidentu odnose se na datum napada, zonu u kojoj su brodovi pogođeni i posledice po plovila i posadu: napad se dogodio 6. oktobra, u bugarskoj isključivoj ekonomskoj zoni u Crnom moru; jedan trgovački brod je potonuo, drugi je oštećen, a 18 članova posade oštećenog broda je spaseno. Istovremeno, bugarske vlasti navode da poreklo dronova i odgovornost za napad ostaju predmet istrage.
Radev je u obraćanju evropskim i NATO zvaničnicima istakao hitnost istrage i potrebu za podrškom saveznika. Bugarska vlada navodi da je namera Sofije da, pošto se utvrdi odgovornost, preduzme diplomatske i pravne mere koje joj stoje na raspolaganju u skladu sa međunarodnim pravom.
Uz tekst je navedena fotografija na kojoj predsednik Evropskog saveta Antonio Košta dočekuje bugarskog premijera Rumena Radeva u Evropskom savetu u Briselu. Foto-kredit je EPA/OLIVIER MATTHYS.
