BEOGRAD – Bivši predsednik Srbije i nekadašnji lider Demokratske stranke Boris Tadić javno je ponudio da svoje međunarodne kontakte stavi u službu „studentske liste”, navodeći da bi upravo to mogla da bude njegova uloga u narednom periodu. Tadić je o tome govorio gostujući u emisiji „Probudi se” na televiziji Nova S, gde je ocenio da predstavnici studentskog pokreta do sada nisu uspeli da se dovoljno predstave u inostranstvu.
Govoreći o međunarodnoj vidljivosti studentskog pokreta, Tadić je rekao da se za studente, prema njegovoj oceni, ne zna dovoljno van zemlje. On je tu ocenu izneo kao razlog zbog kojeg bi, kako je poručio, trebalo hitno raditi na njihovom predstavljanju u međunarodnoj areni.
„Nažalost, studenti nisu dovoljno dobro prodali u međunarodnu arenu svojim glasom i ne znaju svi za njih”, rekao je Tadić.
Na pitanje voditeljke zbog čega je to tako, bivši predsednik Srbije odgovorio je da bi to pitanje trebalo uputiti studentima. Ipak, naglasio je da se na tom polju, po njegovom mišljenju, mora delovati bez odlaganja.
„To treba sad raditi, hitno”, poručio je Tadić.
Poseban deo razgovora odnosio se na mogućnost da opozicioni političari koji su podržali „studentsku listu” pomognu u uspostavljanju međunarodnih kontakata. Tadić je na to odgovorio da se time bavi i da je spreman da učini sve u tom pravcu.
„Ja se bavim time, evo… spreman sam sve da učinim u tom smislu. To možda bude, na primer, moja uloga u narednom periodu”, rekao je Tadić.
Tom izjavom Tadić je najavio da sebe vidi u aktivnijoj spoljnopolitičkoj ulozi u krugu političkih aktera koji podržavaju „studentsku listu”. U samom gostovanju, međutim, nije precizirao da li govori o formalnoj funkciji u slučaju promene vlasti ili o drugom obliku angažmana. U izvoru nije navedeno da je Tadiću ponuđena formalna uloga niti da postoji dogovor o korišćenju njegovih kontakata.
Tadić je istovremeno kritikovao dosadašnji međunarodni domet drugih opozicionih političara. Prema njegovim rečima, njihovi kontakti nisu dosezali do najvažnijih centara odlučivanja u Evropskoj uniji. On je ocenio da su opozicioni predstavnici eventualno dolazili do nekih predstavnika Evropskog parlamenta, ali ne i do ključnih ljudi u evropskim institucijama koje je posebno pomenuo.
„Drugi opozicioni političari nisu imali dovoljno dobre dosege u međunarodnoj areni. Oni su dolazili eventualno do nekih predstavnika Evropskog parlamenta, ali ne čak ni do ključnih ljudi u Evropskom parlamentu, a da ne govorimo o Evropskoj komisiji ili Evropskom savetu”, naveo je Tadić.
Na kraju tog dela razgovora dodao je da je to bio „format opozicionih političara”, uz opasku da je reč o „malo kritike za sve njih”. Time je svoju ocenu usmerio ne samo na pitanje studentskog predstavljanja u inostranstvu, već i na kapacitete opozicionih političara da uspostave kontakte sa relevantnim akterima u Evropskoj uniji.
Tadićeve izjave dolaze u okviru šire javne rasprave o „studentskoj listi” i o tome ko učestvuje u njenom formiranju i podršci. Predstavnici vlasti tvrde da važnu ulogu u njenom formiranju imaju nekadašnji visoki funkcioneri Demokratske stranke, pre svega Bojan Pajtić i Dušan Petrović. Ta tvrdnja je deo političkih polemika koje prate pominjanje liste u javnosti.
Bojan Pajtić je, međutim, javno negirao da je sastavljao listu. On je rekao da je za njen sastav saznao iz medija, odbacujući tvrdnje da je imao ulogu koja mu se pripisuje u vezi sa njenim formiranjem.
Raspravu dodatno podstiče i činjenica da su se u okruženju i organizacionoj strukturi liste pojavljivali ljudi sa ranijim stranačkim i političkim angažmanom. Među njima su, kako je „Politika” već pisala, i pojedinci povezivani sa nekadašnjim DS-om. Taj kontekst je važan za razumevanje zbog čega se uz „studentsku listu” u javnosti pominju i bivši funkcioneri Demokratske stranke, ali i zbog čega Tadićeva spremnost da se angažuje na međunarodnom planu privlači pažnju.
Iz Tadićevog nastupa jasno proizlazi da on smatra da se predstavnici studentskog pokreta nisu dovoljno predstavili u inostranstvu i da taj posao, prema njegovom mišljenju, treba raditi odmah. Takođe je jasno rekao da je spreman da se angažuje u uspostavljanju međunarodnih kontakata, dok je kritiku drugih opozicionih političara vezao za njihov dosadašnji domet prema institucijama Evropske unije, uključujući Evropski parlament, Evropsku komisiju i Evropski savet.
